#29 Neobična istorija Kipra
Da li je svet podeljen na države?
Istorija Kipra u svojim glavnim tokovima dosta podseća na istoriju Srbije. U oba slučaja, strane okupacije i sukobi nisu ostali nepoznanica.
U vreme kada smo još bili pod Osmanlijama postojala je izreka “pametan Srbin ne živi pored puta“. Razlog je bio taj što je život pored saobraćajnica značio da tuda često prolaze razne vojske.
Kako je to izgledalo u praksi? Kreće se velika vojska od jugoistoka ka Beogradu i negde kod Aleksinca im zatreba desetak ljudi da se popravi neki most 100 kilometara severno. Pokupili bi često prve ljude na koje bi naišli. Em, dakle, moraš da rintaš negde, em ajd’ se ti posle vrati kući…
Upravo će se iz ovog razloga manastiri često osnivati na teško dostupnim mestima. Ne samo iz razloga da se u izolaciji bude bliže Bogu, već i da se u izolaciji izbegnu moguće neprijatne scene.
Šta znači konkretno da je dobro ne živeti pored velikog puta, uverio sam se jednom drugom prilikom kada sam istraživao razmeru ratne štete u okolini Valjeva posle Drugog svetskog rata.
Posle rata su seljaci pravili izveštaje šta im je uzeto, šta je srušeno i da li su eventualno morali da rade fizičke poslove. Neuporedivo su više stradala sela na glavnim putevima. U svakom smislu.
Ko god da je prvi rekao da smo izgradili kuću na putu, bio je u pravu. Najviše u tom smislu istorija Kipra podseća na istoriju Srbije. Zapravo, zbog strateški važnog položaja Kipra, možemo reći i da je istorija Kipra kao istorija Srbije na steroidima. Jako liči, samo je intenzitet još snažniji.
Engleski kralj Ričard Lavlje Srce nikada nije planirao da kroči nogom na Kipar. Međutim, njegovi brodovi koji su 1191. godine plovili od juga Italije ka Jerusalimu ušli su u strašnu oluju i dobar deo njegove flote jedva je uspeo da se dokopa obala Kipra.
Kroz nekoliko nedelja Ričard je bio u sukobu sa lokalnim vizantijskim snagama. Ukratko, Ričard je na ostrvo došao slučajno ali ga je brže bolje okupirao. Pošto je hteo da nastavi ka Jerusalimu, ostrvo je prodao Templarima za solidnu količinu srebra.
Templari su pokušali da kontrolišu ostrvo ali im nije išlo pa su molili Ričarda da im vrati novac i da preuzme ostrvo ponovo za sebe. Ričard je uzeo Kipar nazad ali ga je ubrzo potom opet prodao. Srbija je prošla kroz razne faze, ali nas barem niko nije kupovao i prodavao.
Kiprani ovaj deo svoje istoriju zovu “frankokratija“, kako bi označili period zapadnjačke vlasti nad ostrvom. Razne dinastije i pojedinci, poreklom što iz današnje Francuske, što Italije, vladali su Kiprom sve do 1570. godine kada su ostrvo pokorili Turci.
Spoj svetova i arhitektura: na katoličku katedralu u mestu Famagusta nakalemljen je minaret. © Ad Meskens
Istorija Srbije i Kipra ponovo će se susresti u vreme kada je Srbija postajala nezavisna. Kada smo se borili da se oslobodimo od Osmanlija, pojednostavljeno rečeno, Rusi su bili protiv Osmanlija i za nas, a Britanci a priori protiv Rusa tj. na strani Osmanlija.
Britanija je Osmanlije spasila kraha na Balkanu. Međutim, sve dođe na naplatu. Tako da u godini kada smo mi postali nezavisni, 1878. godine, Kipar dolazi pod britansku upravu. Bila je to cena koju su Turci platili za Britansku “pomoć”.
Britanci su ostrvo formalno imali “protektorat“ nad ostrvom. Opet su se naše istorije dotakle 1914. godine jer su nakon izbijanja Prvog svetskog rata Osmanlije pristupile Nemcima, a Britanci su to iskoristili da ono što je bilo de facto pretvore i u de iure. Kipar je tada anektiran i ostao je britanska kolonija sve dok nije dobio nezavisnost 1959. godine.
Zastava Britanskog Kipra (1923-1959)
Britanci su se povukli, ali se nisu baš u potpunosti povukli. Danas se dve velike britanske vojne baze nalaze na Kipru: Akrotiri i Dekelia.
Crvenom bojom su obeležene teritorije koje pripadaju vojnim bazama. Pošto više nije zgodno koristiti termin “kolonija”, ove teritorije nose naziv “Zona suverenih baza“
Ove baze su bile uslov pod kojima se Britansko carstvo povuklo sa Kipra. Drugim rečima, Kipar je postao nezavistan ali uz obavezu da britanska vojska ostane u ove dve baze. Njihov značaj nije teško razumeti. Britanski avioni iz ovih baza nalaze se na desetak minuta leta od Sirije, Libana i Izraela.
Kipar je istovremeno važno mesto za britanske i američke radare i sa Kipra se “osmatra” južni deo Rusije i Sovjetskog saveza još od instalacije snažnih radara 1970ih.
Kiprani su jedinstveni po tome što ne mogu da se popnu na vrh najviše planine. Na Trodosu se nalazi radar britanske vojske.
U jednom trenutku 1970ih godina Britanci su usled loše finansijske situacije planirali i baze ugase, ali su SAD odlučno protestvovale i ponudile da finansijski održavaju ova dva aerodroma.
Britanci znaju kako da odobrovolje domaće stanovništvo pa se u teritoriju baza može bez problema ući.
Najinteresantnija stvar oko ove dve baze jeste pitanje kome one pripadaju?
U teoriji, svet je podeljen na države. Međutim, u praksi se iz posebnih potreba stvaraju različite kombinacije kako bi se zadovoljile različite potrebe.
Ako je jedna teritorija deo neke države, onda i na njoj treba da važe zakoni te države. Pored toga, ako je ta država članica UN, EU, Svetske trgovine organizacije ili bilo koje druge organizacije ili sporazuma, postoje pravila koja moraju da se poštuju.
Ali ako možete da napravite teritoriju gde nema pravila, to je prostor za svu kreativnost koju možete da zamislite. Britanija će, kao nekada najveće i najznačajnija imperija biti velemajstor ovakvih posebnosti.
“Of-šor” kompanije, gde se sakriva kojekakav novac i gde su porezi minimalni, pogodite ko je osmislio ceo koncept? Bermudi, Britanska Devičanska Ostrva ili Kajmanska Ostrva, šta im je zajedničko? To su takozvane “Britanske prekomorske teritorije”.
Na Kipru Britanija ima drugu tvorevinu. Ove baze nisu deo Britanije. Ako se u njima rodite, nemate prava kao da ste se rodili u Britaniji. U njima nema demokratije, tj. ovde nema izbora za britanski parlament (ili bilo koju drugu skupštinu). Ako u njima napravite saobraćajni prekršaj, važe pravila koja su mešavina starih britanskih kolonijalnih i savremenih kiparskih zakona.
Zaliv Episkopi, deo baze Akrotiri
Da bi sve bilo praktično, u bazi se plaća u evrima. Unutar ove zone se ulazi bez pasoša, nema kontrole. Nema granice, iako izlazite sa teritorije Kipra.
Bregzit nije problem jer ove baze nisu nikada ni bile deo EU.
Unutar baze se nalazi i jedno ogromno isušeno slano jezero. A u sred jezera najveće antene koje možete da zamislite. Odavde se emituje BBC za arapski svet.
Imperija radio talasa. Antene BBC-a u bazi Akrotiri.
Svet i nije baš podeljen na države. Postoje neki ćoškovi kojima je namenjena posebna svrha, gde je valuta jedne, a zastava druge države, gde su saobraćajni zakoni mešavina zakona dve države, gde nema demokratije, gde je komadant vojnik, gde se emituje radio program za drugi kontinent.
A pošto Mediteran mora uvek da doda i još po neku šarmatnu notu, unutar ove baze se nalazi i pravoslavni manastir koji je utočište mačaka lutalica na Kipru. Po legendi, majka cara Konstantina, Jelena, donela je mačke na Kipar kako bi se istrebile otrovne zmije. Od tada, mačke nisu samo obične životinje.
