#25 O pomeranju spomenika u Prištini

kada se nadgrobni spomenici premeštaju kao LEGO kockice

Pre nekog vremena pričao sam sa istoričarkom Milanom Živanović, koja je napisala veoma interesantu knjigu o ruskim grobovima u Jugoslaviji u 20. veku. Kakav god da je bio sukob izmedju Tita i Staljina izmedju 1948. i 1953. godine (a Staljin je slao atentatore na Tita, a Tito staljiniste na najgore golootočke muke) nikada u ovom periodu nije bilo bilo kakvog pomeranja ruskih ili sovjetskih spomenika u Jugoslaviji.

Taj sukob nije presedan u tom smislu. Kad topovi utihnu, u smrti su svi isti. Ili bi barem tako trebalo da bude. U Beogradu tako postoji Austro-Ugarsko vojno groblje i Bugarsko vojno groblje. Mnogo je drugih sličnih primera - ne samo primera nediranja tudjih grobova, već primera negovanja i održavanja spomen kompleksa koji neguju sećanje na pale neprijatelje. Srbija u tom smislu nije jedinstvena.

Imajući sve to u vidi, gest ambasadora Francuske na Kosovu Olivijea Žeroa je posebno varvarski.

Svakog 11. novembra, obeležava se Dan primirja, tj. dan kada je završen Prvi svetski rat. Kada su se pojavile fotografije iz Prištine sa ovogodišnje ceremonije (gde Dan primirja obeležavaju tradicionalno zajedno ambasada Nemačke i ambasada Francuske), postalo je jasno da se ambijent izmenio. Levo od crnog pravougaonog spomenika francuskim vojnicima, stajao je mali beli kvadratni, a do njega spomenik na kome je pisalo “ovde leže posmrtni ostaci srpskih vojnika palih u ratovima 1912-1918“.

Odjenom je taj srpski spomenik nestao, da bi se na njemu pojavio još jedan spomenik nastradalim Francuzima, sada onima koji su na Kosovu poginuli kao vojnici KFOR-a.

Po objašnjenju Francuske ambasade u Prištini do izmeštanja spomenika je došlo jer je srpski spomenik “izazivao kontroverze”, a spomenik je samo “pomeren“. Kažu posmrtne ostatke nisu dirali. Hvala im.

Ovaj gest je, očekivano, izazvao poprilično nezadovoljstvo. Zato sam osetio da je moja dužnost da potpišem peticiju koju je pokrenulo nekoliko naših naučnika iz Velike Britanije, a koja je tražila da se spomenik vrati gde je izvorno postavljen i da se ambasada izvini, potom sam i za RTS izneo kako vidim ceo slučaj.

Ovaj događaj je kao jedna presečna tačka mnogih naših tema.

Prvo, zamislite kakvi su ti ljudi koji dolaze ovde, kada misle da je normalno premestiti nadgrobni spomenik. U svakoj normalnoj zemlji je skrnavljenje groblja krivični prekršaj. Da je Olivije Žero uradio u Francuskoj ono što je uradio u Prištini, išao bi u zatvor. Jedan moj prijatelj, koji je vrsni pravnik, je našao i tačnu propisanu kaznu: godinu dana zatvora i 15.000 evra. Jednostavno, ne može bilo ko da ode na groblje i da pomera spomenike kako mu se ište.

Istovremeno, ne pokazuje li baš ovaj incident koliko je na klimavim nogama ideja na kojoj često baziramo svoja ideje kako funkcioniše svet. Ukazujući na česte nepravde, mi stalno apelujemo ka nekom “razvijenom” ili “civilizovanom” svetu i nadamo se nekakvom pozitivnom ishodu. Sa druge strane tih apela često čekaju ljudi poput ovog gospodina.

Francuski oficir sa srpskim saborcima, 1918. godina. Ovaj čin je utoliko gori što će upravo Francuzi i Srbi zajedno na kraju Prvog svetskog rata osloboditi Kosmet i Prištinu. U neku ruku ovo se i nadovezuje na diplomatski gaf iz 2018. kada je predsednik Srbije, na ceremoniji obeležavanja jednog veka od kraja Prvog svetskog rata, bio postavljen da sedi van svih ostalih šefova država.

U vreme dolaska srpske i francuske vojske 1918. godine, lokalci su stavili životinju na ražanj. Fotografija napravljena negde u istočnoj Srbiji. Da su mogli da vide budućnost, ne znam kakvo bi parče dali Francuzima.

Mislim da se varamo ako mislimo da istorija nije bitna. Francuski i nemački ambasador obeležavaju Dan primirja, kako bi pokazali da su danas saveznici, iako su nekada bili neprijatelji. Međutim, ako nije ni bitno ko je bio na kojoj strani u prošlosti, kako je moguće da je spomenik tim vojnicima stradalim u prošlosti ipak smetao? Ovde se zapravo radi o svojevrsnom brisanju istorije, jer je spomenik pomeren i rotiran za 90 stepeni, tako da se ne vidi kada dodje red da se ambasadori jednom godišnje fotografišu na ovom mestu.

Ova epizoda je samo jedan u nizu incidenata sa pravoslavnim grobljima na Kosovu. Pre mesec dana ponovo su građevinske mašine izgradile put preko starog groblja, o čemu je kao i do sada pedantno izveštavao Manastir Dečani (link za one sa snažnijim stomakom).

Za kraj, ne mogu da ne primetim da je reakcija srpskog Ministarstva spoljnih poslova bila neadekvatna. Dok je pre desetak dana Albaniji uručena protestna nota zato što je nepoznata osoba zapalila srpsku zastavu u Tirani, takva reakcija prema Francuskoj je izostala. Pritom, Francuski “prekršaj” je neuporedivo gori. Ambasador koji dolazi na groblje koje pripada SPC i tajno pomera spomenike, to je mnogo veći skandal od maskirane osobe koja pali zastavu zarad medijske pažnje.

Ne treba se ni zaletati sa protestnim notama, ali toliko je načina da se skrene pažnja na očigledan skandal. Međutim, ambasadorka Srbije u Parizu, jedan dan nakon što je postalo jasno šta se desilo, pohvalila se izuzetnim odnosima Srbije i Francuske. Diplomatija je sofisticirana profesija, složenija je nego što deluje, ali na kraju, kada dodje do principa kojima se rukovodite, stvari su jednostavne. Ko ne poštuje sam sebe, neće ga ni drugi poštovati.