#23 Šta otkrivaju fotografije Sarajevskog atentata?

Amaterski upliv u analizu fotografija

Priprema izložbe “Gavrilo Princip i Mlada Bosna: fotografije“ podstakla me je ne samo da tražim preživele fotografije, već i da pronalazim nove načine da se iz postojećih fotografija izvuče što više informacija.

Pionirski pokušaji uspostavljanja principa, metoda ili analitičkih alatki za analizu fotografija krenuli su iz kriminalistike. Jedan od velikih doprinosa ostvario je čovek koji nam je poznat iz drugog konteksta. Rudolf Arčibald Rajs - švajcarski kriminolog koji je pedantno dokumentovao zločine austrougarske vojske u Srbiji 1914. godine - bio je jedan od pionira “sudske fotografije“.

Rajs je napisao 1903. godine “Fotografija, iako još relativno mlada, uspela je za vrlo kratko vreme, svojim čudesnim kvalitetima, da osvoji svoje mesto u velikom broju grana ljudske delatnosti. Zaista, sve umetnosti i sve nauke koriste je za svoje usavršavanje i istraživanje. Postala je, da tako kažem, veštačko pamćenje čovečanstva i automatski i nepristrasni beležnik događaja“.

Rajs je fotografisao žrtve, scene zločina i korišćenja oružja, a te fotografije je potom analizirao.

Analiza sadržaja fotografije doživela je veliki razvoj tokom Hladnog rata, kada se razvila “fotogrametrija“, tj. disciplina analize sadržaja fotografije. Nije bilo jednostavno analizirati fotografije koje su izvidjački avioni pravili sa visine od 20.000 metara.

Fotografija sovjetskih raketa na Kubi koje su napravili ratni avioni SAD 1962.

Nije bilo lako razaznati da li je nešto automobil ili tanker za raketno gorivo. Analiza fotografija sakupljala je u jedan tim ljude različitih struka (neki su znali kako sovjeti rasporedjuju rakete i svu prateću opremu, drugi su poznavali vegetaciju Kube i kubanske vojna vozila itd).

Naravno, u poslednjim decenijama mogućnosti su sve veće, pre svega zahvaljujući sve većem razvoju softvera koji vrši različite vrste analiza.

Jedna stvar koja je moguća jeste utvrđivanje tačnog vremena na osnovu smera senke ili njene dužine. Na fotografiji ispod zahvaljujići softveru suncalc utvrdio sam da je vreme nastanka fotografije oko 15:50.

Ova konkretna fotografija je važna jer nam svedoči o trenutku kada su konjanici izašli na ulice da smire anti-srpske demonstracije koje su usledile nakon Principovog atentata. Na fotografiji vidimo konjanike sa isukanim sabljama.

Podaci koje softver može da obradi su ugao sunca, smer iz koga dolazi sunčeva svetlost i dužina senki (u zavisnosti od visine objekta koji senku pravi). Pomoglo mi je što sam znao tačnu lokaciju gde je fotografija snimljena (prepoznao sam ugao zdrade kranje desno: tu sam danas nalazi spomenik Večna vatra).

Nije neophodno da znate koliko je visoka žena na fotografiji koja pravi senku. Dovoljno je da se uporedi njena visina, sa dužinom senke. Ako je odnos 1:1, ugao sunca je 45’. Može se uporediti i ugao senke u odnosu na tramvajsku prugu, čiji smer znamo zahvaljujući geografskim kartama.

Često za analizu nije potreban softver, već samo pažljivo posmatranje svih fotografija. Tako sam otrio da imamo dve fotografije koje su nastale u identičnom trenutku. Dva fotografa škljocnula su svoje aparate istovremeno.

Ako pogledate fotografiju iznad, videćete da sam tri konjanika obeležio sa “x“. Postoji još jedna fotografija na kojoj se vide ta tri konjanika. Spojiću dve fotografije sada, da ih pogledate.

Obe fotografije nastaju ispred “Kaffe Abbazia“.

Na obe fotografije, konjanik sa tamnom uniformom i svetlom kapom je iza druga dva konjanika, od kojih levi ima svetlu unoformu i tamnu kapu, a desni svetlu uniformu i svetlu kapu.

Ponegde lokacija fotografije može da se utvrdi ili potvrdi tako što se na na dve fotografije nalaze identični objekti.

Postoje samo dve fotografije Franza Ferdinanda koje su nastale dok se njegov auto prolazio Sarajevom. Jedna je nastala neposredno pre nego što je Princip pucao.

Kako proveriti tu informaciju? Znamo kuda se kretao Ferdinand. Ako uporedimo njegovu maršrutu sa kartom Sarajeva i vidimo džamiju sa desne strane fotografije, možemo naći mesto gde je stajao fotograf.

Princip je stajao nedaleko od fotografa i pucao je verovatno desetak sekundi nakon što je nastala ova fotografija.

Drago mi je što sam uspeo da lociram i drugu fotografiju Ferdinanda u vozilu koje obilazi Sarajevo. Posao mi i nije bio previše težak, s obzirom da znamo kojim se ulicama Ferdinand kretao, trebalo je samo da uporedim fasadu sa fotografije sa fasadama zgrada (uz nadu da ta zgrada nije uništena ili da fasada nije promenjena).

Kao što možete da vidite, raspored cigli izmedju prozora na savremenoj fotografiji, odgovara rasporedu koji vidimo na fotografiji iz 1914. godine. To je tada bila Učiteljska škola (ili Muška preparandija), a danas je tu osnovna škola.

Možda se pitate da li su postojale dve slične zgrade? Ima smisla takvo pitanje. Našao sam i razglednicu sa ovom zgradom iz 1914. godine.

Crvenom strelicom sam obeležio mesto gde je verovanto stajao fotograf. Vidi se i drveće koje je bilo pored škole 1914. a danas ga nema.

Ovoga puta Ferdinand ide uzvodno, tek je započeo svoj obilazak grada iz Filipovića kasarne. Nekih 150 metara kasnije na njegov automobil bacio je bombu Nedeljko Čabrinović.

Nakon atentata u Sarajevu je krenuo haos. Masa je krenula da napada radnje najbogatijih Srba. Sve je krenulo od glasine da je zavera zapravo deo svih Srba u Sarajevu. Uništena je masa imovine, a nekoliko ljudi je ubijeno.

Neredi su nastavljeni 29. juna. Jedan fotograf se popeo na terasu u današnjoj ulici Maršala Tita i napravio je nekoliko snimaka. Zahvaljujući činjenici da su na okolnim zidovima bili satovi koji su pokazivali vreme, možemo da ustanovimo vreme nastanka fotografija. 12:24, 12:37, 12:50, 13:25

Postoji samo jedna fotografija ljudi koji su jurišali ulicama zarad lomljave. To je ova fotografija. Objavljena je u julu 1914. u francuskom listu L’Ilustration.

“Grupa Hrvata tumara ulicama”. Ne znamo ko je bio fotograf “Ossko”. Bilo mi je jako važno da nadjem gde je fotografija nastala. Pre svega jer bez toga ne znamo zasigurno da je to uopšte fotografija iz Sarajeva. Mnogo fotografija iz ovog vremena nije bilo autentično. Izgubio sam gotovo ceo dan, a taman kada sam hteo da odustanem, našao sam mesto.

Ulica se danas zove Muvekita, a 1914. se zvala Čukovića.

Iako je izmedju dve fotografije prošlo skoro 110 godina i fotograf nije stajao na apsolutno identičnom mestu, vide se identični prozori (crvena strelica), izbočina zgrade sa desne strane (bela strelica) i krov zgrade sa leve strane (zelena strelica).

Za kraj, treba uporediti i Principov lik snimljen u julu i u septembru 1914. godine.

Principa često pamtimo na osnovu leve fotografije gde je gotovo neprepoznatljiv od batina. Tako smo ga mahom i zapamtili, onako kako nije izgledao.