#20 Italijanska nedelja

riposatevi - "odmorite se"

Moj dobri prijatelj Džon je naučnik kao i ja. Selio se koliko i ja. I više. Raspravljali smo o mestima gde smo živeli i odakle smo najviše poneli sa sobom. Želim da podelim moj odgovor.

Berlin je mesto suretanja čitavog sveta u jednom specifičnom prijemčivom kontekstu. To je grad gde svi ti ljudi ne samo da borave, već doprinose . Što ima za posledice nekakve čudne i neočekivane mešavine. Ako vas zanima da probate da recitujete poeziju dok ste na štulama - sigurno u Berlinu postoji još 50 ljudi koji se baš time bave. Dok budete šetali ka mestu gde ćete se susresti sa ostalim štulopoetama, proći ćete pored ćevapdžinice Bosna, vijetnamske “masaže”, prodavnice starih šahovskih tabli, lokala gde Turci piju čaj dok igraju domine i parka gde lokalno udruženje ekologa neguje naoseobinu ježeva.

Kembridž je mesto gde ćete susresti najgenijalnijih ljude sa svih strana sveta. Baš sa svih strana. Sećam se jedne večere gde je preko puta mene sedela poznata istoričarka alžirske arhitekture, ekonomista koji istražuje kockanje u Makau i neki ne manje inspirativni ljudi. Tu čovek ne može, a da se ne okalemi. Tamo se ne nauči toliko jer su zgrade stare, a travnjaci poprilično zeleni. Naučite jer ste okruženi drugima koji stvaraju nešto. Prinston je sličan Kembridžu. A Njujork Berlinu. Samo su malo skuplji.

Međutim, ako odete iz Berlina, vi ste u Brandeburgu, gde se nose bele čarape na sandalama i gde ne vole ni Nemce iz drugih krajeva zemlje, a kamoli vas. Bio na biciklu često. Uverio se. Verujte mi na reč. Berlin brzo nestaje, kako krenete da se udaljavate od njega.

Upravo tu počinje šarm Italije. Ona ne prestaje kada napustite centar grada.

Klupa kaže riposatevi - odmorite se

Koliko Berlin ili Njujork bili metropole kakve Italija nema (zapravo Italija ima samo jedan zaista moderni grad - Milano), vi Berlin ili Njujork ne možete da ponesete sa sobom. Tu koncentraciju svega ne možete da stavite u džep. Iz Italije čovek nešto može da ponese sa sobom.

Nedelja je sveti dan. Uvek slična prethodnoj, a opet neophodna. Nedelja je dan za ritualni prolazak kroz sitne stvari koje život znače. Kafa. Novine. Razgovor. Ni slučajno na pijacu. A ako i odete na pijacu ništa nećete uraditi jer pijaca naravno ne radi.

Uvek volim kada se prisetim ovoga: sve do 1980ih veliki broj italijanskih novina nije imao izdanje za ponedeljak. Prosto, kako to da neko nedeljom sedi i radi u redakciji i kuca tekstove? Novine ponovo izlaze u utorkom.

Nedelja je dan za obilni porodični ručak, da se pročitaju novine (one koje su spremljene subotom, molim vas ne zaboravite!) i da se odmori. Što se ručka tiče ima lepa fraza domenica grassa, lunedì magro - masna nedelja, mršavi ponedeljak.

Nedelja je dan za crkvu. Nedelja je dan za šetnju. Nedelja popodne je trenutak kada sve utihne.

Nedelja popodne u mestu San Domenico. Gospođa levo sa novinama.

Širom sveta veliki sportski događaji su zakazani za nedelju. Finale Vimbldona je nedelju. Finale svetskog prvenstva u fudbalu je u nedelju. Velike jednodnevne biciklističke trke, poput Trke oko Flandrije ili Pariz Rube? Isto nedeljenom.

Kod Italijana je malo drugačije. Kod Italijana su trke subotom.

Strade Biache, Giro dell’Emillia , Il Lombardia - svaka od najvažnijih italijanskih trka je subotom. Ni fudbal se nije igrao mnogo nedeljom dok televizije nisu počele početkom 20. vek da diktiraju termine. Birali su sve više nedelju jer su procenili da će biti više gledalaca ispred malih ekrana.

Budite malo kao Italijani - riposatevi - čuvajte nedelju za odmor. To je Italija koja može da se ponese sa sobom.

Buona domenica.

Miloš