11# Nacistički kamp u Beogradu 1940. godine

o važnosti lutanja fotografskim arhivima

Lutajući davno jednom mađarskom foto-arhivom naišao sam na fotografiju koja me je zbunila:

Pisalo je “Beograd 1940. godine“. Pomislio sam prvobitno da je greška.

Naravno, nacistička Nemačka okupiraće Jugoslaviju tek 1941, a i opisi fotografija u raznim arhivima često nisu apsolutno precizni.

Međutim, kada sam video fotografiju ispod bio sam siguran da je u pitanju Beograd i da nije greška. U pozadini fotografije je nepogrešiva silueta Beograda.

Kada sam ove fotografije objavio na fejsbuku javilo mi se nekoliko kolega i tako je nastalo sveobuhvatnije razumevanje ovog zaboravljenog događaja.

Pored toga, našli smo i još nekoliko fotografija iz iste serije koje su se pre mog posta pojavile na stranicama-nalozima koje objavljuju istorijske fotografije. (prilika da skrenem pažnju na interesantnu FB grupu “Bio jednom jedan Beograd“)

Šta se zapravo dogodilo?

Kada je uoči izbijanja Drugog svetskog rata, u avgustu 1939. godine sklopljen sporazum između Nacističke Nemačke i Sovjetskog Saveza (sporazum Ribentrop-Molotov), on je podrazumevao podelu interesnih sfera (i teritorija).

Rumunske provincije Besarabija i Bukovina trebalo je da pripadnu Sovjetima. Problem je predstavljalo to što je u njima je tada živeo veliki broj Nemaca.

U skladu sa idelogijom apsolutne brige ne samo za Nemačku, već pre svega za Nemce, Hitlerova država je organizovala preseljenje oko 90.000 ljudi u Nemački Rajh.

Nemačka je bila spremna da udomi Nemce iz svih delova Evrope, gde god se nalazili, što je bilo u skladu sa ideologijom nacizma i instiranjem na vrlinama i čistoti nemačkog naroda.

Svako je mogao da ponese maksimalno 30kg stvari.

Zemun je bio tranzitna stanica i tu je je napravljen pravi mali grad za Nemce u tranzitu. Za ceo transport bio je zadužen Volksdeutsche Mittelstelle, ogranak ozloglašenog SS-a koji je vodio računa o Nemcima van Nemačke.

Transport je nadgledala i sprovodila nemačka vojska - ali pošto su se nalazili u inostrantvu nisu imali oznake kao što se vidi na jedinoj crno-beloj fotografiji nastaloj na istom mestu.

U kampu je organizovan kulturni život u skladu sa načelima Rajha.

Institucije Nacističke Nemačke nisu samo transportovale ove ljude već su želeli da ih uključe u svoj kulturni program.

Na fotografiji ispod je najveroavtnije Josef Janko Sepp, jedan od lidera Nemaca u Kraljevini Jugoslaviji. Iza njega možete videti “rune“, staru germansku azbuku koja je obilato koriščena kao simbol od strane nacista. Skroz desno je simbol ᛉ koji je označavao odbranu/zaštitu. Levo je Ƶ - koji je za naciste simbolizovao slobodu.

Simbolika naigled samo simbolika ali zapravo sastojak užasnog uništenja koje je dolazilo.

Sve su nadgledali visoki predstavnici Rajha.

U menzi:

Sam događaj bio je poznat srpskim istoričarima koji se bave istorijom Nemaca na jugoistoku Evrope ili periodom Drugog svetskog rata, ali su ove fotografije koje je napravio nepoznati fotograf osvetlile megalomanski karakter samog projekta, na način na koji samo vizuelni materijal može.

Štaviše, originalne fotografije u boji iz ovog perioda nisu česte

Ostatak sačuvanih fotografija pokazuje da je odmah krenuo rad na fizičkoj snazi i organizovanje u kvazi vojne jedinice. Vidi se i poseta SS delegacije, kao i sam dolazak Nemaca u Zemun.

Najstrašniji pozdrav:

Fizičke vežbe za potencijalne nove vojnike:

Dolazak u Zemun:

Nove cipele za decu. Fotografije verovatno nastale sa ambicijom da se pokaže briga za one Nemce koji, u najvećem broju slučajeva, dolaze u Nemačku po prvi put u životu.

Nakon što sam ove fotografije stavio na fejsbuk, list Blic je objavio reportažu i intervjuisao nekoliko istoričara.

Za Blic sam tada rekao: "Nacistička ideologija videla je svet kroz prizmu pangermanskog nacionalizma, koji je proklamovao povratak starim vrednostima etničkih Nemaca. Nemačka prošlost, jezik i kultura slavljeni su i smatrani superiornim, što je bio samo jedan korak od proglašavanja svega ostalog inferiornim, što je potom odvelo svet u najveće razaranje u istoriji.

U nacizmu posebna pažnja je bila posvećivana seljacima, ljudima koje nije pokvario moderni svet. U tom svetlu treba razumeti i premeštanje etničkih Nemaca iz Besarabije u Nemačku. Nemački Rajh je želeo da pokaže da brine o onima iste krvi i to je javno propagirao”

Moj uvaženi kolega Zoran Janjetović je dodao : "Logor u Zemunu je bio privremen, a trebalo je da posluži kao prolazna stanica za besarabijske Nemce koji su iseljavani po sporzumu Ribentrop-Mootov, kojim je definisana raspodela teritorija. Besarabija je pripala SSSR-u, a Nemačka je bila zainteresovana za iseljavanje rasutih folksdojčera iz udaljenih krajeva.

Logor u Zemunu je podignut u režiji Nemaca iz Rajha, a uz pomoć jugoslovenskih folksdojčera i predusretljivost jugoslovenskih vlasti. Rajh je imao interes da uz rešavanje logističkog problema transporta iseljenika jugoslovenskoj strani pokaže svoju dobru organizovanost i tehničke sposobnosti (postavljanjem poljske bonice itd.), a jugoslovenska strana je htela da pokaže predusretljivost prema moćnom severozapadnom susedu od koga je politički i ekonomski sve više zavisila".

"Novo, nacifikovano rukovodstvo folksdojčera je htelo da pojača nacionalnu koheziju angažovanjem na zajedničkom zadatku i da istovremeno jugoslovenske folksdojčere pred Rajhom pokaže kao nacionalno solidarne i 'dobre Nemce'. SS je iskoristio priliku da potajno vrbuje neke omladince, pa je sa besarabijskim Nemcima Jugoslaviju napustio i izvestan broj usijanih folksdojčerskih glava"

Digitalizacija starih arhiva i sve veća dostupnost arhivske građe online čini mnoge zadatke istoričara mnogo lakšim nego ranije. Nekada, je dovoljno, odvojiti malo vremena za tumaranje foto arhivama iz susednih zemalja da bi se otkrilo novo i snažno svedočanstvo o zaboravljenoj epizodi istorije Beograda.

Miloš Vojinović